proshlo je malo, za mene i previshe.
samo nekoliko dana zapravo, imam osecaj kao da je chitava vechnost.
shta da mu kazhem, kako da se ponasham, shta ako zaplachem, zbunjena sam.
osecaj je egzaktan ali ne umem da ga objasnim.
kao da imam dejt sa nepoznatim.
danas sam se probudila sa nezdravom zheljom da ga zagrlim, jako, zauvek.
zagrlila sam jastuk instead.
dochekao me je tekst na ekranu kao prva stvar za >dobro jutro<, prozor koji se i dalje ne usudjujem da zatvorim.
gushi me osecaj u plucima, kao da nosim svu tezhinu ovog sveta u njima, bez imalo vazduha.
nisam ja za ovaj svet.
nisam čitao knjigu i pisao večeras, samo sam čitao tvoj blog. dovde sam stigao i nastavio bih ali oči su mi umorne. užasno mi nedostaješ. stvari koje su se dešavale na tvom blogu upoređivao sam sa nekim stvarima kojih se sećam. shvatio da je kroz tvoj život prošlo jako puno ljudi. ja ne želim da budem samo neko ko je prošao tuda, želim da te poznajem još jako dugo jer ti si živi ringišpil.
dobro jutro njonjo, imaj lep dan :)
Љ