vrlo čudan osećaj, istovremeno prijatan.
levitiranje, pa naglo prizemljavanje, skoro kao nagli pad sa visokog na neravan beton.
pa opet uzdizanje, sve to u nekom izuzetno nefizičkom modu koji ne umem baš najbolje da definišem.
preterano trivijalne stvari mi se motaju po glavi, toliko beznačajne za moju egzistenciju da mi je smešno.
da li mogu jezikom da pipnem nos, na primer.
pa sam pokušala.
ispostavilo se da ne mogu, jezik mi je suviše kratak, ali je svakako bilo zabavno uraditi to, dok slušam glitch mob po dvestahiljaditi put ove nedelje.
kafa je opora kao drenjine koje sam jedno leto jela u apatinu.
cigarete su mamine, abnormalno ružne, sečem im deo filtera a onda su još ružnije.
ispada da je jedina stvar u kojoj ovog momenta zaista uživam upravo malopre pomenuta muzika.
izuzev presmešnih pokušaja izvodjenja najstupidnijih stvari naravno.
kul veče. ljubiša, drugari, rejv, ja.
opet smo razgovarali o tisuću i jednoj stvari, ponekad imam osećaj da ćemo se jednom tako fino isprekidati tokom razgovora da nećemo želeti da se vidimo jedno nedelju dana.
kakogod, fantastično mi je kul to.
obratila sam pažnju na ljude večeras i shvatila po ko zna koji put koliko ne pripadam celoj toj priči.
napravila sam neki svoj general overview i uopšte nisam zadovoljna rezultatom.
ispada da je u današnje vreme sasvim normalno da su žene ogavne i proste, a da su muškarci ti koji su fini i ne guraju se u redu za wc.
sada će me sve žene ovog sveta mrzeti, znam, ali tako je.
upali smo u ženski wc i slušali razgovor dve devojke [za koje se, po izlasku iz wc-a ispostavilo da okej izgledaju].
pričale su o tome kako su se prošlog vikenda otkinule od alkohola do te mere da su otprilike celo veče peglirale. sledeća priča je bila vezana za kosu i šminku, taj deo sam preskočila, da bi se na kraju opet uključila i čula kako je ova jedna prevarila svog momka, pa joj sad žao i pita ovu drugu za savet a ona joj odgovara da je on kreten i da bi trebalo da je ponosna što je to uradila i kako bi bilo najbolje da ga ostavi.
ne znam da li je to do mene ili šta, ali ja nikada nisam dobila takav savet od prijatelja.
mislim, podršku zbog varanja.
kao to je kul, ne razumem.
takođe smo konstatovali da je ženski wc nepodnošljivo prljav i neugledan kao i da žene ne mare za to da li su pustile vodu za sobom ili ne.
prilično me to muči, ta ženska stvar.
mislim na ponašanje, ne wc.
zašto je odjednom kul biti ono na šta su se nekad najviše žalile kod muškaraca?
i zašto su i dalje, po njihovom mišljenju, opet za sve krivi muškarci?
ispada da se polna razlika danas više potencira kod žena, iako uporno odbijaju da priznaju to.
poslednji razgovor koji sam obavila sa ženskom osobom je bio u wc-u, neka devojka čijeg imena se nikad neću setiti i nikada neću zapamtiti.
pitala me je kako sam, šta radim, ja sam rekla da pokušavam da ubedim ostatak ekipe [koju su činila trojica dečaka] da uđu u latino i pritom objasnila da to ne žele jer im je preglasno, a ona mi je rekla "klasika".
ne slažem se sa tim, i krajnje mi je stupidno da se toliko zalazi u generalizaciju a da se pritom uopšte ne razmišlja o izjavi nego se samo tako izvali na brzaka kako bi se samo nešto reklo.
0 comments