ništa, ništa, sve je pod kontrolom.
kažem sebi - ne propuštaš ništa sonja, malo te jebe to neujednačeno, sumanuto, ludačko razmišljanje, izuzev toga, sve je okej.
ako ne računam konstantno pominjanje kako mi je lakše otkad nisam tamo, mogla bih da kažem da sam prilično dobar posao odradila otkad sam otišla.
zajebano je to, što je ta vrata toliko lako ponovo otvoriti.
bilo bi bolje da to nije omogućeno.
jednom odeš - nema nazad.
beskrajno mnogo šansi ti daje prostora da se upitaš "šta ako", a to je automatska ulaznica nazad.
neću da znam, ne zanima me, ne postoji, ne želim.
ono što nisam videla nije se ni desilo.
al videla sam, u tome i jeste problem.
prokleto sam posustala onda kada sam mislila da sam potpuno kul sa tim
i sjebala se.
opet ih ne volim, volela bih da nestanu.
0 comments