njima je bitno, meni nije.
oni gledaju obazrivo, ja ne gledam uopshte.
oni hvataju poglede, meni su pogledi sekundarna stvar.
sem ako nisu sa njim.
ali to je vec druga pricha.
put je bio relativno kratak.
the knife, hot chip i gomila plach-muzike na plejeru.
sedim, gledam, zamishljam, putujem.
island i tako to.
usual.
obratila sam pazhnju na zgrade, fascinirale su me.
kao i automobili, smeju se.
uhvatila sam svoj odraz u staklu, nasmejala se trenutnom izrazu lica, ko god da me je pogledao tada,
mogao je samo da uradi isto.
zaista je bilo smeshno.
kucheci pogled, zamalo suze, ali blagi osmeh.
jedino shto je predstavljalo kvar u celoj toj prichi su bilbordi.
gospode koliko su ruzni i nekreativni.
prelepi momci i devojke, najsavrshenija bica, potpuno bez poente.
besmisao svuda, tuzhno je.
a mozhda je samo do mene.
0 comments