stoji na mom stolu.
cheka da bude ispunjen.
izgleda mi kao da ce se cele godine dopunjavati.
ne mogu objektivno da sagledam sve stvari koje zhelim da se dese ove godine, previshe ih je.
realne su, prilichno.
jedna od tih stvari, pretpostavljam, desice se vrlo uskoro.
mozhda i najvazhnija, iz vishe razloga.
bilo bi krajnje neiskreno sa moje strane kada bih rekla da nisam pomalo uplashena zbog cele te priche.
zhelim da se desi, jedva to chekam, volim shto je na taj nachin ideja nastala, potpuno spontano, i zapravo dugo vec traje ceo taj proces, nije mi chudno shto se konachno deshava, ali uplashena sam ipak.
nishta novo za mene.
i zhivota samog se bojim.
pouchena predjashnjim iskustvima, bez obzira shto je ovo sasvim drugachije od svega shto mi se
do sada deshavalo, plashim se, sa razlogom.
skepticizam, protiv kojeg se toliko borim da zazhivi u meni, sam nasledila od majke.
sa druge strane, tu je nevidjena pozitivnost koju vidim u stvarima, ne znam kako te dve stvari bivstvuju u mom umu zajedno.
ponekad imam osecaj da ulaze u klinch, i to neverovatno osecam celim bicem, vrlo malo fali da poludim u takvim situacijama.
uglavnom sve bude u redu, ali ostavlja posledice, ipak.
posledice, koje retko ko mozhe da shvati.
valjda se zato i okruzhujem ljudima koji me kapiraju, upravo zbog tih "sitnica" za koje se, na kraju,
ispostavi da i nisu bash toliko sitne.
zbog njih sam nekim ljudima chudak, nekima najsimpatichnija osoba na svetu.
point of view i guess.
jedna od stvari koje me fantastichno dovode do ludila je sve cheshca potreba pojedinih ljudi
za iscrpljivanjem tvoje lichnosti i energije, upijanjem svih najboljih elemenata iz tebe.
svaka chast takvim personama, headshot im preporuchujem.
ona najgluplja i najispranija fraza "tanka je linija izmedju ljubavi i mrzhnje" sada za mene ima potpuno novi znachaj.
mislila sam da mrzhnju kao emociju ne umem da osecam, zhivela sam u zabludi.
ovo je pjur hejt.
0 comments