zbunjena sam zbunjena sam jako sam zbunjena
koko šaner
Tuesday, April 27, 2010
at
1:25 PM
zamolila sam mamu da mi napravi doručak dok odem do prodavnice a ona mi je rekla "sine nisi retard"
eto kad izbombarduješ nekog nekim izrazom or whatever, šta se desi.
a mene su ljudi izbombardovali u poslednje vreme čime god su stigli.
htela bih malo da odem na neku vrstu bolovanja,
kao,
ja sam bolesna od ljudi
i treba mi rehab,
pa ću da se vratim kad mi se opet bude komuniciralo.
ne-ko-mu-ni-ka-ci-ja
amalo samo.
pričamo dunja i ja sinoć o tome kako smo se ograničile na otprilike dvoje ljudi sa kojima at the moment možemo da provodimo vreme i kako nas generalno jako mrzi da se krećemo bilo gde, idemo kod bilo koga,
jednostavno lenjost na hardu što bi ona rekla.
koliko sam ranije samo imala želje da budem svuda toliko me sada privlači kuća, krevet.
ne znam šta je tačno razlog, prezasićenost ili nešto drugo, ali činjenica je da mi je sve postalo malo dosadno.
ili ja tražim previše?
možda sam postala prezahtevna?
snob?
bilo kako bilo, telefon mi je na silent modu od prekjuče i NE ŽELIM da budem uznemiravana.
putujem za barsu uskoro.
možda i ostanem tamo, ko zna.
eto kad izbombarduješ nekog nekim izrazom or whatever, šta se desi.
a mene su ljudi izbombardovali u poslednje vreme čime god su stigli.
htela bih malo da odem na neku vrstu bolovanja,
kao,
ja sam bolesna od ljudi
i treba mi rehab,
pa ću da se vratim kad mi se opet bude komuniciralo.
ne-ko-mu-ni-ka-ci-ja
amalo samo.
pričamo dunja i ja sinoć o tome kako smo se ograničile na otprilike dvoje ljudi sa kojima at the moment možemo da provodimo vreme i kako nas generalno jako mrzi da se krećemo bilo gde, idemo kod bilo koga,
jednostavno lenjost na hardu što bi ona rekla.
koliko sam ranije samo imala želje da budem svuda toliko me sada privlači kuća, krevet.
ne znam šta je tačno razlog, prezasićenost ili nešto drugo, ali činjenica je da mi je sve postalo malo dosadno.
ili ja tražim previše?
možda sam postala prezahtevna?
snob?
bilo kako bilo, telefon mi je na silent modu od prekjuče i NE ŽELIM da budem uznemiravana.
putujem za barsu uskoro.
možda i ostanem tamo, ko zna.
|
0
comments
|
cofuzzled
Thursday, April 22, 2010
at
9:55 PM
emotions?
Emotion, in psychology and common use, refers to the complex reaction of an organism to significant objects or events, with subjective, behavioral, physiological elements.
Emotion may also refer to:
In psychology:
- Mood (psychology), a relatively long lasting emotional state
- Feeling, the conscious subjective experience of emotion
|
0
comments
|
i accidentally the whole bottle
Saturday, April 17, 2010
at
10:47 PM
nevena, daša, ana, ja
vino, rakija, vinjak, vino
oko keca smo krenule od mene, neki preglup razgovor sa taksistom usput, počinju jako da me nerviraju sa tim "ja sve znam ja se mnogo vozim" stavom.
ponekad želim (zapravo vrlo često) da se samo vozimo u tišini, bez glupih pitanja i nepotrebnih komentara, vrlo formalno, radnik-klijentela fazon.
ponekad mi se priča sa njima, okej, nije baš da su najužasnije osobe na svetu, al juče definitivno nije bio moj dan.
ni za šta.
a rejvovalo se.
a i taj latino prokleti, svaki put završim sa jednim životom manje kad idem tamo, nije fora više, i dušu i novac sam im ostavila :D
elem, bilo je fun sve do momenta kada mi je parking postao najbolje mesto za bleju i kada mi je neki random lik držao glavu dok sam povraćala govoreći mi kako imam lepu kosu i haljinu
i nebrojeno puta me je pitao kako se zovem i kako on može da me nađe, a ne znam samo šta je nena radila za to vreme pošto sam tu priču čula od nje jer se ničeg ne sećam, a zaboravila sam da je pitam šta se dešavalo oko mene.
dva ubedljivo najbolja momenta hahaha
kada je srđan upao u wc da me pita jesam li dobro i da li mi treba nešto a ja mu odsečno odgovarala sa "da" i "ne" i posle jedno šest pitanja je ućutao na momenat, pa me pitao "a kako ti se zove drugarica" hahahahah
i drugi
opet scena iz wc-a, nevena mi pomaže da se saberem, upada vlasnik latina i delimično nas optužuje/moli da se ne drogiramo u wc-u njegovog kluba i da, ako to radimo, radimo na drugom mestu, mi ga ubeđujemo da je meni samo loše i ništa više, a prethodno smo od njega dobile poslednje vino :D
prošli put se tomica rastavio od alkohola, sada ja, tako mi na smenu na srđanovim žurkama haha
ne sećam se tačno kada smo krenule kući ali se vrlo dobro sećam momenta kada je taksista ponavljao "nemoj molim te samo da povraća u kolima, ako treba staću, samo nemoj da to uradi ovde" i sirota nevena koja je morala i da smiruje i da se svađa sa ljudima zato što sam ja nesposobna i pijana.
a danas...pa ne znam.
osećam se kao da je nekoliko stotina najogromnijih slonova i slonica sa sve decom svojom prešlo preko mene dok sam spavala.
pre pet minuta sam shvatila da nosim različite čarape.
ništa sem vode mi nije milo a svaki malo viši ton je previše iritantan za moja čula. sva.
i mislim da sam sad stvarno ali najstvarnije, zauvek raskrstila sa alkoholom. tačka, nema dalje.
http://userserve-ak.last.fm/serve/_/22022327/The+Gaslamp+Killer+glk.jpg
<3
vino, rakija, vinjak, vino
oko keca smo krenule od mene, neki preglup razgovor sa taksistom usput, počinju jako da me nerviraju sa tim "ja sve znam ja se mnogo vozim" stavom.
ponekad želim (zapravo vrlo često) da se samo vozimo u tišini, bez glupih pitanja i nepotrebnih komentara, vrlo formalno, radnik-klijentela fazon.
ponekad mi se priča sa njima, okej, nije baš da su najužasnije osobe na svetu, al juče definitivno nije bio moj dan.
ni za šta.
a rejvovalo se.
a i taj latino prokleti, svaki put završim sa jednim životom manje kad idem tamo, nije fora više, i dušu i novac sam im ostavila :D
elem, bilo je fun sve do momenta kada mi je parking postao najbolje mesto za bleju i kada mi je neki random lik držao glavu dok sam povraćala govoreći mi kako imam lepu kosu i haljinu
i nebrojeno puta me je pitao kako se zovem i kako on može da me nađe, a ne znam samo šta je nena radila za to vreme pošto sam tu priču čula od nje jer se ničeg ne sećam, a zaboravila sam da je pitam šta se dešavalo oko mene.
dva ubedljivo najbolja momenta hahaha
kada je srđan upao u wc da me pita jesam li dobro i da li mi treba nešto a ja mu odsečno odgovarala sa "da" i "ne" i posle jedno šest pitanja je ućutao na momenat, pa me pitao "a kako ti se zove drugarica" hahahahah
i drugi
opet scena iz wc-a, nevena mi pomaže da se saberem, upada vlasnik latina i delimično nas optužuje/moli da se ne drogiramo u wc-u njegovog kluba i da, ako to radimo, radimo na drugom mestu, mi ga ubeđujemo da je meni samo loše i ništa više, a prethodno smo od njega dobile poslednje vino :D
prošli put se tomica rastavio od alkohola, sada ja, tako mi na smenu na srđanovim žurkama haha
ne sećam se tačno kada smo krenule kući ali se vrlo dobro sećam momenta kada je taksista ponavljao "nemoj molim te samo da povraća u kolima, ako treba staću, samo nemoj da to uradi ovde" i sirota nevena koja je morala i da smiruje i da se svađa sa ljudima zato što sam ja nesposobna i pijana.
a danas...pa ne znam.
osećam se kao da je nekoliko stotina najogromnijih slonova i slonica sa sve decom svojom prešlo preko mene dok sam spavala.
pre pet minuta sam shvatila da nosim različite čarape.
ništa sem vode mi nije milo a svaki malo viši ton je previše iritantan za moja čula. sva.
i mislim da sam sad stvarno ali najstvarnije, zauvek raskrstila sa alkoholom. tačka, nema dalje.
http://userserve-ak.last.fm/serve/_/22022327/The+Gaslamp+Killer+glk.jpg
<3
|
0
comments
|
mda
at
6:03 AM
to je inače mihajlo na msn-u.
a ja sam danas bila u pančevu i pila kuvanu rakiju preko antibiotika, pizdarija.
sad sam došla kući i pričala bih svašta ali neću.
odlučila sam da malo ne znate šta ima novo.
|
1 comments
|
palm of your wave
Sunday, April 11, 2010
at
11:55 PM
endlessly long dandelion meadow,
my fingers touching the ground
you were staring at me
wishing for time to stop there and then,
just for a second i stopped breathing
the wind was so strong my fingers so thin
i started to cry
tears are forever
you said the rain will never stop
and the wind
the wind is always cruel
i remember you, standing in the rain
wishing for time to stop there and then
by the time i was
stealing a kiss from your silhouette
and i said "please be forever"
and you gave me a smile
with a bit of everything
this rain will never stop
it crushes the ground where we stood then
just like the footprints you left behind
"please be forever"
but i will never say
how much i still hate you
for leaving
|
0
comments
|
pickled!
Tuesday, April 06, 2010
at
1:26 PM
ne znam ni odakle ni kako da počnem....ostaviću srce na tastaturi . :)
i kiša i krevet i ovo na repeatu i...neću opet izlaziti iz kuće danima. :D
OVAJ čovek je definitivno obeležio 2010-tu godinu, i to je uradio crnim boldovanim slovima, najvećeg formata.
emocije uz ceo ovaj album su prejake.
i kiša i krevet i ovo na repeatu i...neću opet izlaziti iz kuće danima. :D
|
0
comments
|
primary balloon landing
Sunday, April 04, 2010
at
8:44 PM
tek danas sam se retroaktivno setila da mi je juče neko od prijatelja rekao da se malo plaši da mi kaže nešto jer misli da će to završiti na blogu, stidim se.
jel to zato što ponekad kvoutujem nekog ili objavim dopis sa msn-a?
ali niiisam, nisam stvarno nikad objavila nečiju tajnu majkumu, bar mislim da nisam.
boli me glava.
i noge, išla sam peške jutros kući.
imam puno stvari koje želim da sročim sada a nemam snage, zabiću glavu u jastuk i spavati nedeljama.
a ne mogu, ne mogu stvarno. :D
evo pesma umesto priče.
|
0
comments
|
outside inside
Friday, April 02, 2010
at
12:19 PM
uh, teško mi je još da kažem kako se TAČNO osećam dok slušam ovo.
zasad neću ništa reći.
samo slušajte.
|
0
comments
|
b
at
5:35 PM
little dark girl with
kind eyes
when it comes time to
use the knife
I won't flinch and
i won't blame
you,
as I drive along the shorealone
as the palms wave,
the ugly heavy palms,
as the living does not arrive
as the dead do notleave,
i won'tblame you,
insteaad
i will remeber the kisses
our lips raw with love
and how you gave me
everything you had
and how I
offered you what was left of
me,
and I will remeber your small room
the feel of you
the light in the window
your recordds
your books
our morning coffee
our noons our nights
our bodies spilled together
sleeping
the tiny flowing currents
immediate and forever
your leg my leg
your arm my arm
your smile and the warmth
of you
who made me laugh
again.
little dark girl with kind eys
you have no
knife.the knife is
mine and i won't use it
yet.ubiće me jednom ta nemačka, ubiti!
sanjam o berlinu, watergate-u,
šetnji sa kristoferom i razgovoru o muzici u nekoj komunističkoj kafani na kraju grada,
o industrijalu,
hladnim ali prijatnim facama,
o celom tom futuristički nastrojenom mentalitetu.
jednog dana ću se samo spakovati i otići.
a bukovski... on je zauvek. pre, tokom i posle toga.
|
0
comments
|
Subscribe to:
Posts (Atom)
