zamolila sam mamu da mi napravi doručak dok odem do prodavnice a ona mi je rekla "sine nisi retard"
eto kad izbombarduješ nekog nekim izrazom or whatever, šta se desi.
a mene su ljudi izbombardovali u poslednje vreme čime god su stigli.
htela bih malo da odem na neku vrstu bolovanja,
kao,
ja sam bolesna od ljudi
i treba mi rehab,
pa ću da se vratim kad mi se opet bude komuniciralo.
ne-ko-mu-ni-ka-ci-ja
amalo samo.
pričamo dunja i ja sinoć o tome kako smo se ograničile na otprilike dvoje ljudi sa kojima at the moment možemo da provodimo vreme i kako nas generalno jako mrzi da se krećemo bilo gde, idemo kod bilo koga,
jednostavno lenjost na hardu što bi ona rekla.
koliko sam ranije samo imala želje da budem svuda toliko me sada privlači kuća, krevet.
ne znam šta je tačno razlog, prezasićenost ili nešto drugo, ali činjenica je da mi je sve postalo malo dosadno.
ili ja tražim previše?
možda sam postala prezahtevna?
snob?
bilo kako bilo, telefon mi je na silent modu od prekjuče i NE ŽELIM da budem uznemiravana.
putujem za barsu uskoro.
možda i ostanem tamo, ko zna.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
0 comments