"da, da" odgovorih uzhurbano, vracajuci vudi alenovo "puko bezvlashce" nazad u jaknu.
padala je kisha a ja sam bila bez odgovarajuce torbe, morala sam da smislim
nachin kako da spasem mihajlovu knjigu od vode.
oslovio me je sa "mlada damo", pruzhajuci mi kartu.
uhvatila sam mu pogled na trenutak, i ostala ukopana u mestu.
neshto ima u tom choveku, shto ne mogu da objasnim.
zguzhvala sam papiric u dzhep i nastavila da hodam pokushavajuci da razumem zashto sam toliko
iznenadjena nachinom na koji mi se obratio.
ne pamtim kada sam se poslednji put osecala toliko uvazheno od strane nekog ko mi,
zapravo, ne znachi i nije nishta.
i bio mi je drag taj nepoznati chovek,
uchinio je da me obuzme osecaj neverovatne bliskosti sa njim.
nije trebalo da dozvolim da me toliko iznenadi.
ipak verujem da je, u svetu u kom zhivim,
sasvim normalno jednu devojku osloviti sa "mlada damo".
0 comments