juče sam srela pogrešnu osobu. nekoliko dana pre toga još pogrešniju.
a vrhunac pogrešnosti je bio kada smo smilja i ja trčale ulicom da eskiviramo susret i uletele u kafić gde je sedeo stopostotni nivo testosterona.
naručile viski i zavalile se u separe da gledamo utakmicu, nije nam smetalo što smo jedine žene around.
i bilo je baš kao nekad.
danas je dvadesetipeti jun i jako mi je lepo.
nastavila sam sa pisanjem i sve sam bliža završetku, uskoro ću nadam se i izdavača da nađem.
inspiracija mi je neiscrpna, props to one person
a on je rekao da sam njegova muza.
0 comments