i dalje ne znam šta hoću.
ali vrlo dobro znam šta NEĆU.
ovo se odnosi na sve ljude koji vole u mojoj glavi da prave pritisak:
TREBA MI VREMENA.
dvadeset i sedmi maj dve hiljade i desete godine molim da se zapiše u neku zbirku istorijskih događaja, ne pamtim bolji dan od jučerašnjeg. od buđenja, preko moje terase do grada, završismo u parku, bio je pun mesec, pričali smo o cimetu i imala sam retko mirišljavi cvet u rukama do nekog momenta. ne sećam se gde je završio.
RT " a vecheras sa rejva na rejv pa na rejv pa na rejv" about 1 hour ago via web
kuzi je rekao da su ovo putešestvije. ja ne znam šta se dešava sa mojim životom ali znam da je svima oko mene jako dobro.
imam sto dvadeset dinara u novčaniku i nikada se nisam bolje osećala zbog toga.
idem kod tome da mu usisam stan.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
lepo sto si usisala btw.
toma