...i tako slušamo ..hm, sad sam videla, slušamo gangstarr - jazz music, malopre je išao ice cube
sa piva smo prešli na belo vino aja sam u četiri popodne već bila pijana.
minja i marija opet prave tortilje koje više ne mogu da smislim, u celoj španiji SAMO SE TORTILJE JEDU!!1
šalim se. prijale su. sve je prijalo.
ne ide mi se kući. jako jako jako jako jako jako jako jako mi se ne ide kući.
nedostaje mi sve, okej, nedostaje mi srbija kao pojam, ali....lepo mi je ovde.
četiri dana raja, ne znam koliko to može da se poredi sa bilo čim. ne znam da sam se igde toliko normalno osećala, kao da sam na svom, iako je sve apsolutno strano.
pa čak i ljudi čiji sam krevet i pidžame koristila četiri dana.
preprijatno, prefamilijarno, preintenzivno, sve je u superlativu.
pokušavam sad STVARNO da izmislim neku stvar koja je kao bila negativna u celom ovom tripu ali nema je, jebeno savršenstvo.
i htela sam jedan post iz barselone, eto mi ga sad, ne umem ni da ispečem pa REČEM haha.
kaže boba "aj sad malo plači" pa mislim se, to ne moraš ni da govoriš, na keca ću početi.
i evo sad ne mogu da zaustavim suze :(
na "oproštajnoj žurci" koju sam dobila u utorak uveče su mi random ljudi u klubu vikali "te queremossssss" i grlili me i ljubili, nisam se pitala čime sam zaslužila, bila sam fenomenalan gost, i sve sam im ostavila- dušu, novac, misli, emocije, potpuna predaja.
prvo veče i jedno popodne provela sam u hotelu, ostatak vremena sam bivstvovala kod četvoro ljudi koje želim da gledam celog života, bespovratno sam se zaljubila u svingere koji ništa ne rade u životu. jebeni umetnici.
minja i marija su brat i sestra, koji apsolutno nemaju problem sa tim što minja voli žene više nego 'leba da jede i što je marija malo promiskuitetne naravi.
pored njih, tu su boba i damir, par koji voli s vremena na vreme aka svakodnevno lol, da ide na svingerske žurke. a zapravo su svi oni svingeri, međusobno znaju vrlo dobro ko je kakav u krevetu.
sem minje i marije naravno.
a ja...uklopila sam se tu nekako.
most of the time sam imala osećaj kao da sam proizvod nečije ljubavi tu jer su me svi oslovljavali sa niña, što znači devojčica je li, jako vird jer se prva dva dana nisam ni osvrtala na taj nadimak sve očekujući da će me osloviti imenom.
inače njih četvoro žive u nekom preminijaturnom stanu, jedna ipo soba fazon, no to ih nimalo ne ometa u gorepomenutim radnjama.
i ne znam da li sam rekla, ali, ONI SE JEBENO NIČIM NE BAVE
mislim, crtaju, pišu, fotkaju, kako ko, ali prave poslove nemaju.
PRAVE. šta god pravi posao bio.
mogu sebe da zamislim u toj priči. zapravo, više sebe vidim u takvoj priči nego u nekom klasičnom filmu "working from nine to five" i te varijante.
joj mogla bih o/u barseloni doveka.
videće me ona još, that's a promise.
putujem uskoro, a ovo vino nije popijeno.
španija vas sve voli <3
0 comments