jutarnja kafa koju sam propustila zarad presavršenog novembarskog dana nije ništa naspram ranopopodnevne kafe u gusanu istog tog, presavršenog novembarskog dana
izuzetno mi je smešno što opet upadam u situacije da izbegavam javljanje nekim ljudima kad ih vidim na ulici
ovog puta SA NJIM
nije me pitao o tome, smejali smo se
već neko vreme obilazim lunaparkove, primamljivi su oni autići majku im
sve mi se čini da ću opet zaboraviti da iskoristim neku priliku da odem tamo
a bilo bi mi toliko drago
i i dalje ne uspevam da nađem šećernu vunu u novom sadu, hvata me očajanje zbog toga :/
i ne znam kako da objasnim ovo sve što se dešava, stvarno ne pronalazim reči
pitala me daša juče kako sam a sve što sam uspela da napišem je "jako dobro"
matora, i više od toga
kada bih izvela celu računicu, procentualno bi 99,9 i prcić još do 100 bio neki generalni prehajp
oko čega?
neam pojma, života?
kada možeš sa nekim da provedeš 24 puta pectoo pecto pecto pecto (petsto prim. prev.) vremena i da ti se pritom intenzitet sreće nonšalantno povećava onda skontaš da je sve ostalo smejurija i da u principu treba samo da provedeš još više vremena sa tom osobom i da kombinuješ sve ostale stvari u skladu sa tim
all in all, praktikujte seks. dooosta seksa.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
0 comments